Медији о нама

Академик проф. др Витомир Поповић

Овај чланак је забиљежио 200 000 прегледа на порталу Британског Српског часописа Бритић


Britic:U mnogim zemljama starog kontinenta 2016 godina ostace u sjecanju po nedavno odrzanom referendumu u Velikoj Britaniji,izlazak VB iz EU sigurno donosi novu neizvjesnost kako na politickoj tako i ekonomskoj sceni Evrope. Kakve posljedice mogu imati zemlje koje su na putu za clanstvo u EU,(Srbija,Turska,Crna Gora)?

Излазак Велике Британије није нешто што се није могло предвидјети него је управо било очекивано и дугорочно припремано. Јасно је да Европска унија има читав низ проблема и да су њени највећи домети остварени управо на темељним принципима европских заједница о слободи кретања роба, људи и капитала. Међутим, оног момента када је она покушала да иде корак даље да се ова економска интеграција претвори у конфедералну државу то је изазвало читав низ проблема међу земљама чланицама јер је било више него јаsно да она није била у могућности да обезбиједи тај највећи степен сигурности било кроз формирање полицијских или других врста снага изван НАТО-а. Она се нарочито показала рањивом у великој имигрантској кризи која је показала да тај механизам унутрашње координације веома лоше функционише па су многе земље, почев од Мађарске, Аустрије и др., самоиницијативно предузимале читав низ корака укључујући и постављање бодљикаве жице на својим границама што је озбиљно уздрмало темељне принципе на којима се ова регионална заједница заснива а тиме директво доводећи у питање и Шенгенски споразум о тзв. унутрашњој слободи кретања.

Поред наведеног, очигледно је да тзв. Евро зона није дала никакве резултате и изазвала је велику економску кризу за неке од земаља чланица као нпр. Грчку, Италију, Португал, Шпанију итд. те да се ово појавио као један од озбиљних проблема у опстанку Европске уније и њеног функционисања, тако да многе од ових земаља заговарају пут напуштања Европске уније покушај за спасавањем националних економија. За очекивати је да ће, настави ли се оваква економска нестабилност националних економија, тај пут бити неминован. Другим ријечима, изузев њемачке економије све остале националне економије се налазе у великој рецесији а то тзв. кресање јавне потрошње је оваквим нефункционисањем Евро зоне у овим земљама оставило велики број људи без посла што представља додатни проблем како за политичку стабилност ових земаља тако и политичку стабилност Европске уније. Поред наведеног, све је веће незадовољство и у оним земљама које су сe недавно придружиле Европској унији као нпр. Хрватској, Словенији и др., и све се више поставља питање за оправданошћу постојања оваквог чланства јер издвајање претерано великих средстава за одржавање заједничких Бриселских и других институција је све теже остварљиво и захтијева одговор економских и других стручњака у најскорије вријеме.

Избјегличка криза је додатно ослабила њене темеље који су почели да пуцају по свим шавовима обзиром да многи од земаља чланица нису у могућности да задовоље и најминималније потребе великог броја избјеглих и расељених лица који су остали без игдје ичега па се оправданим поставља питање исправности вођења политике према овим земљама Сијри, Либији, Ираку и многим др., јер се то безпотребно НАТО бомбардовање које је имало за циљ овладавањем јефтиних енергената нарочито нафте и других сировина па и радне снаге вратило као бумеранг јер ће овако велики број имиграната озбиљно угрозити политичку, економску и сваку другу стабилност саме Европске уније, а нарочито промијенити националну структуру Европе и директно омогућити ширење Ислама који по Европску унију и Европу у најширем смислу ријечи представља највећу опасност тако да у овом контексту треба посматрати чињеницу да се скоро око 52% грађана Велике Британије опредијелило за референдум и излазак из Европске уније.
Излазак Велике Британије из Европске уније је као сњежна лавина покренуо читав низ питања и у другим земљама чланицма оправданости постојања оваквог чланства а озбиљно је довео у размишљање и оне земље које су се приремале за улазак у ово чланство као што су Србија, Турска, Босна и Херцеговина итд. За оправданим је очекивати да ће Европска унија свој губитак изласком Велике Британије покушати брзо надокнадити уласком Србије и Босне и Херцеговине али када је у питању улазак Турске оно ће изазвати нове неспоразуме у оквиру Европске уније и противљење одређеног броја њених чланица као нпр. Француске и др., тако да ће то бити озбиљан тест за опстанак Уније као цјелине. Овдје нарочито треба имати у виду и чињеницу да се и у земљама чланицама Европске уније бирачи на изборима окрећу према десним струјама и партијама нарочито заговорницима напуштања Европске уније и безбједоносног затварања својих граница. То интересовање за улазак у Европску унију Србије и Босне и Херцеговине нема више тај тзв. еуфорични приступ него када би се провео референдум о таквом питању за очекивати је да би се више од 50% становништва изјаснило против уласка у Европску унију. Нарочито би се Србија нашла у додатним проблемима јер би могла довести у питање Споразум о слободној трговини са Русијом као њеним најсигурнијим и најзначајнијим пословним партнером док са друге стране она ни приближно не би могла добити од Европске уније то што би изгубила иступањем из овог Споразума о слободној трговини са Русијом.

Britic:Mehanizam izlaska iz EU regulisan je clanom 50 Lisabonskog sporazuma. Navedeni clan odredjuje uslove kada je rijec o dobrovoljnom izlasku iz EU. Da li je taj period dovoljan da VB ispuni uslove iz navedenog clana?

Тешко је претпоставити али је за очекивати да ће Велика Британија испунити услове предвиђене из члана 50 Лисабонског споразума који регулише услове о добровољном изласку из ЕУ. Наравно, овдје треба имати у виду и чињеницу да се поједине земље чланице ЕУ па и Унија као цјелина неће олако одрећи изласка Велике Британије и да је могуће очекивати да ће се можда Европској унији као за могућност поставити још једно изјашњавање на реферндуму о њеном неизласку. Све ово на одређен начин може да утиче на примјену члана 50 Лисабонског споразума, мада лично сматрам да што се тиче изласка Велике Британије из ЕУ да је та прича дефинитивно завршена.

Britic:Brexit mozemo posmatrati i kao jos jedan lukav potez politicke elite,povlacenje britanskog uticaja iz EU ce ustvari ojacati britanski polozaj u Evropi preko Nato-a,istovremeno zadrzavajuci status specijalnih odnosa sa SAD-om kao vodecom silom. Da li preko Brexita SAD mozda jacaju svoj uticaj u Evropi?

Brexit је могуће посматрати и као лукав потез политичке елите обзиром да је Велика Британија, која је 50-их година прошлог вијека била једна од оснивача Европске економске и других европских заједница, одавно изгубила статус једне од најутицајнијих земаља ЕУ. Тај утицај и доминацију је преузела Њемачка која је кроз уједињење из 90-их година ојачала своју политичку стабилност и преко ЕУ уложила огромна средства у Источну Њемачку, проширила своје тржиште и дошла до јефтине радне снаге, ојачала националну економију а у случају да дође до распада ЕУ или пропасти Евро зоне задржала Марку што би јој омогућило брзу стабилизацију финансијског сектора. Велика Британија има посебан статус тзв. специјалног односа са Сједињеним Америчким Државама као једном од најјачих сила а кроз њих и посебан статус у оквиру НАТО-а. Могуће је излазак Велике Британије из ЕУ посматрати и кроз интересе САД-а о разбијању ЕУ као моћне регионалне организације са тржиштем од око пет стотина милиона становника које је почело све више да угрожава тржиште САД-а. У овом контексту је могуће посматрати и чињеницу да се Велика Британија никада није одрекла своје Фунте као националне валуте а нити је прихватила Евро као средство плаћања. Нема дилеме да су се САД опредјелиле да свој утицај у Европи јачају првенствено преко Велике Британије али се неће одрећи ни неких других савезника.

Britic:Pregovori Srbije sa EU bice zapoceti u julu,otvaranje Poglavlja 23 i 24 sigurno ce olaksati put Srbije ka EU.Koliko otvaranje navedenih Poglavlja moze ojacati vec iznemoglu ekonomiju Srbije?

Србија има и имаће великих проблема на путу за улазак у ЕУ. Нека од тих питања су скривена а испуњавање услова из поглавља 23 и 24 која су везана за реформу правосуђа, борбу против корупције, јачање правде, слободе и безбједности предстваљају само маску. Главно питање свих питања јесте притисак ЕУ, нарочито Њемачке кроз притисак САД-а и НАТО-а да призна Косово што она не би требала учинити. Други је проблем који је везан за чланство у НАТО-у јер она представља и геостратешки и историјски најзначајнију тачку у ширењу НАТО-а према Истоку. Ту ће се нарочито појавити и питање тзв. усаглашавања своје вањске политике са политиком ЕУ која подразумијева одрицање од Споразума о слободној трговини са Русијом и потпуни заокрет према Русији све до увођења санкција које су Русији неправедно наметнуте од стране ЕУ. То дуго ходање по жици између ЕУ са једне стране и Русије са друге стране неће моћи трајати дуго и врло брзо ће бити постављено на дневни ред од стране ЕУ. Србија не би смјела ни по коју цијену чак ни по цијену неуласка у ЕУ, чији се опстанак и кредибилитет све више поставља, да се одрекне Русије и ради своје националне бзбједности, економске, социјалне, културне, историјске и сваке друге сигурности тако да би Србији по мом личном увјерењу више одговарао статус неутралне земље него чланство у ЕУ. Са друге стране улазак Србије у НАТО би НАТО-у омогућило потпуну контролу над Балканом а то би у случају да дође до сукоба између НАТО-а и Русије по Србију могло бити кобно по њен опстанак. Најинтезвнији сукоб, у случају да до њега дође, би се одиграо управо на просторима ових земаља које граниче или су блиске Русији. У том контексту треба посматрати и јачање НАТО снага у при Балтичким државама, Пољској, покушаја ширења НАТО-а на Украјину након присаједињења Крима Русији и губитка веома значајне и стратешки веома важне позиције у Црном мору коју је НАТО прије тога имао. У овом контексту, нарочито након покушаја успостављања дипломатских односа између Русије и Турске треба посматрати војни пуч и насилно рушење Ердогана са власти у Турској.

Britic:Ko je stavio veto na referendum u Republici Srpskoj?

Та прича о референдуму у Републици Српској је врло несретно и неспретно изведена обзиром да је тај референдум у два наврата требао бити одржан па одлаган. Тачно је да су на Републику Српску вршени велики притисци од тзв. Међународне заједнице па и Србије да се она одрекне овог референдума, што је по мом мишљењу било потпуно погрешно или одлука о реферндуму није требала бити донесена или је он, обзиром да је био закзан, морао бити одржан. Питање дана је када ће овај референдум бити одржан јер Босну и Херцеговину ниједан од три њена конститутивна народа не доживљава као своју државу. Економски посматрано издвајање за рад њених бројних институција од којих нико па ни она сама нема никаве користи је бесмислено. Много би било боље да та средства остану у Републици Српској и да се улаже у њен развој и просперитет. Дакле, у Босни и Херцеговини постоје различити интереси ових народа и ентитета који је чине, она би можда и могла опстати да је функционисала на строго Дејтоснким принципима али њена претјерана централизација и жеља за елиминацијом Републике Српске и Срспокг народа је све више удаљава од могућности за опстанком. То потврђује и посљедњи одржани попис који то све више јесте него попис према Међународним стандардима који уз помоћ неких тзв. представника Међународне заједнице иамо за циљ да од ове земље направи Исламску државу на бази Исламске декларације Алије Изетбеговића. Немогуће је да је Босна и Херцеговина потписник Споразујма о стабилизацији и придруживању ЕУ а да о њеној судбини не одлучују њени народи него се њоме управља и даље под високим туторством тзв. Високог представника и појединих амбасадора који ни у својим земљама не ужиувају никакво повјерење ни углед. Таквих тутора се треба што прије ослободити и кренути у правцу споственог развоја. У овакву Босну и Херцеговину и њену будућност не вјерује нико. Ја сам сигуран да ће овако лоше вођена политика од стране ових квази политичара, тутора и мешетара из Међународне заједнице врло брзо окончати њеним распадом и да ће Република Српска у најдогледније вријеме бити слободна и независна држава. То је дан за који сви ми у Републици Српској живимо и чекамо га.

By Sanja Lukic
Jul 2016


Датум објаве - 8.08.17