Ријеч предсједника, академика проф. др Витомира Поповића

Зашто Изворна Српска?

Изворна Српска је нова странка на политичкој сцени Републике Српске. Основана је 5. фебруара 2017. године јер хоћемо да мијењамо катастрофално стање у којем се налази наша Република и наш народ.

Увријеме када смо очекивали да ће Република Српска доживјети потпуни препород и да иде у правцу још бољег међународног и унутрашњег признавања њеног статуса, сада смо дошли у позицију да се Република Српска мора бранити да би опстала.

Власт у Републици Српској води двоструку политику, у једно се заклиње а друго ради.


Велики број младих, образованих и најперспективнијих кадрова у најбољим годинама и у пуној физичкој и интелектуалној снази принуђен је да свакодневно одлази из Републике Српске јер овдје немају запослење и не виде никакву перспективу. То се најбоље може видјети по дугим редовима пред страним амбасадама и конзулатима.

На унутрашњем плану свакодневно се сусрећемо са енормним задуживањима различитих облика као и великим бројем судских и арбитражнх спорова великих вриједности у којима би Република Српска могла да претрпи огромну и ненадокнадиву штету и да због тога банкротира. Ни најдобронамјернија упозорења забринутих за стање у Републици Српској не наилазе на било какве реакције власти која се једино брине како да очува сопствене позиције.

Актуелна власт на врло чудан и само себи својствен и специфичан начин кроз разне врсте концесија и других врло спорних и сумњивих послова крчми национална и природна богатства овог народа без кога он неће моћи опстати на овим просторима. Ми смо јако забринути са оним што се дешавало и дешава у јавним предузећима Електропривреди, Шумама Републике Српске, Поштама, Жељезницама, Бирачу, рудницима Љубија, Универзитетима, Радио телевизији и уопште информативном простору Републике Српске, али и многим другим гранама и областима које представљају уточиште за партијско запошљавање актуелне власти, нарочито у изборним периодима неводећи при том рачуна о било каквој стручности, оспособљености и претрпаности ионако посрнулог јавног сектора.

Република Српска све више личи на феудалну кнежевину или неку приватну државу без било каквих назнака демократије и демократичности. Принцип тродијелне подјеле власти је остао само пусто слово на папиру. Влада и Народна скупштина Републике Српске само формално проводе одлуке које се доносе у једном центру било од једног човјека или шачице истомишљеника који су се давно одвојили од народа и брину искључиво о свом сопственом интересу. Због тога се у свијету и јавности све више губи сигурност у Републику Српску која све више постаје непeрспективна за будућност и несигурна за сопствени опстанак.

Република Српска се налази у потпуном медијском и информативном мраку и блокади карактериситчној за државе које имају висок степен култивизације својих вођа. Са овако партијски усмјераваном и строго контролисаном уређивачком и кадровском политиком у скоро свим областима јавних медија ови медији ће бити потпуно обесмишљени на унутрашњем плану и изгубити било какву могућност конкуренције са другим јавним емитерима у свијету.

Образовање у Републици Српској у свим нивоима (предшколско, основно, средње и високо) се налази на најнижем мјесту од свог постојања. Нажалост, јавни сектор у овој области се свакодневно све више урушава а приватни кога искључиво контролише актуелна власт све више долази до изражаја и служи као средство богаћења. Јасно је да без радикалних промјена а које су условљене промјенама власти ниједан од ових облика јавног образовања неће имати никакву перспективу. То је један од разлога и зашто ову Републику свакодневно напушта велики број младих и талентованих и наставља школовање у иностранству.

Пензије су у Републици Српској постале потпуно нестабилне и несигурне. Сваког мјесеца овом такозваном Фонду недостају огромна финансијска средства за испуњавање обавеза према пензионерима као једној од најугроженијих категорија становништва. У незавидној позицији су се нашле и породице погинулих бораца, инвалида, социјалне и друге категорије становништва које једва преживљавају крај са крајем и о којима већ одавно нико не води било какву бригу. Велики број запослених као и у осталом јавном сектору, нарочито њихова стручна оспособљеност не даје наду за било какве перспективе у будућност.

Није боља ситуација ни у здравству Републике Српске. Поред опште презадужености која све више иде у правцу банкрота здравственог система, Републику Српску свакодневно напушта и из ње одлази велики број најобразованијих љекара, најстручнијих медицинских сестара и другог медицинског особља.


Ни на нивоу власти Босне и Херцеговине није ништа боље стање. Представници Републике Српске окупљени око Савеза за промјене који чини дио власти на нивоу БиХ су се потпуно одродили, штите искључиво сопствене интересе занемарујући при том интересе Републике Српске и народа који их је довео на власт. Умјесто да се на нивоу ове власти понашају јединствено као репрезентација Републике Српске и да се око свих одлука, а нарочито оних које представљају виталне интересе Републике Српске, усаглашавају са властима Републике Српске, они се понашају аутономно, као слободни стријелци и дјелују потпуно дисхармонично. Нажалост, резултат оваквог понашања је имао и има за посљедицу доношење великог броја разних врста одлука на штету интереса Републике Српске и српског народа у цјелини.

Упосљедњих 15 и више година овако лоше стање, немогућност за било каквим промјенама, често подгријавање приче о разним референдумима који су представљали пуцањ у празно и водили дестимулансу националног набоја, су довели до тога да све мањи број грађана и излази на изборе тако да на изборе излазе и гласају само они који су запослени у јавним установама и органима управе да не би остали без посла. На овај начин се ствара потпуно погрешна и искривљена слика о томе како постојећа власт на нивоу Републике Српске али и БиХ нема алтернативе. Ствара се слика да без овакве власти нема ни Републике Српске. Нажалост, вријеме је то до сада показало а показаће и у будуће да ће се ово веома штетно одразити по будућност и опстанак Републике Српске, да је проузроковало и да ће проузроковати несагледиве посљедице у будућности.

Национална политика Републике Српске се више од двадесет година послије Дејтона не може искључиво заснивати у изазивању сукоба са представницима Бошњачког и других народа у БиХ, него мора бити окренута искључиво њеном економском развоју, толеранцији са свима онима који живе и раде на овим просторима уз поштовање Дејтонског мировног споразума и људских права и слобода у складу са највишим међународним стандардима, али при томе не доводећи у питање ни на који начин ни под којим условима интересе Републике Српске и српског народа у цјелини.

Очување изворности идеје о настанку Републике Српске, изворности српске науке, културе, традиције и обичаја, српског писма и српског језика представља главни разлог оснивања ове нове партије на политичкој сцени Републике Српске.


Изворна Српска ће се, у циљу провођења свог програма и политичке оријентације, понашати као опозициона политичка партија актуелној власти у Републици Српској али и на нивоу заједничких институција Босне и Херцеговине, као партија центра која има за циљ да све националне и друге интересе уједини и истраје у одбрани Републике и њених националних интереса.